- Ta istorija nas danas čini najponosnijim građanima Evrope i sveta, jer smo, ne pitajući za cenu, iz vrtloga najvećeg sukoba u dotadašnjoj istoriji čovečanstva, borbom epskih razmera uspeli da za svoju otadžbinu izborimo slobodu - naglasila je Gojković.

Ona je podsetila da je srpski narod prošao stravičnu golgotu, da je Srbija izgubila skoro trećinu ukupnog stanovništva i podnela nesrazmerno ogromnu žrtvu za svoju slobodu, ali i slobodu Evrope i čitavog sveta.

- Upravo ove slike pred nama, snažne, potresne, emotivne, svedoče o borbi čitavog jednog naroda. Svi oni su ralo i pero zamenili za pušku i često goli, bosi i gladni, činili neverovatno podvige spremni da daju i poslednje što imaju za Srbiju, znajući da brane ono najsvetije i da nema ničeg pravednijeg od takve borbe - rekla je Gojković.

Ona je podsetila na reči francuskog generala Franše d'Eperea:

- To su seljaci skoro svi, to su Srbi, tvrdi na muci, trezveni, skromni, to su ljudi slobodni, nesalomivi, gordi na sebe i gospodari svojih njiva, ali došao je rat. I eto kako su se za slobodu zemlje, ti seljaci bez napora pretvorili u vojnike, najhrabrije, najstrajnije, najbolje od svih. To su te sjajne trupe zbog kojih sam gord što sam ih ja vodio, rame uz rame sa vojnicima Francuske u pobedonosnu slobodu njihove otadžbine.

Gojković je podsetila da je svet u nedelju u Parizu obeležio 100.godišnjicu kraja Prvog svetskog rata.

- Može se primetiti da isti oni mehanizmi, porivi i interesi, zbog kojih je Veliki rat i počeo, nisu sasvim nestali. Globalizacija i interesi velikih, u međusobnom suprostavljanju, ponekad zanemaruju interese i potrebe drugih naroda, smatrajući ih sporednim - konstatovala je Gojković.

Navela je da nam, imajući u vidu takvu stvarnost, jedino preostaje da čuvamo mir i da brinemo o svojim interesima.

Izložba "Kraj Velikog rata 1917-1918", prema njenim rečima, zbog svega toga nije samo podsećanje na slavnu prošlost koju, "kao što se to jučce u Parizu videlo, toliki drugi nemaju, nego je, istovremeno, i opomena, upozorenje i lekcija o tome šta treba da nam budu prioriteti".

- Velike žrtve nas malih u svetskoj istoriji se izgleda ne računaju, čak ni kada, kao u Prvom svetskom ratu, prevazilaze u procentima, sve ostale i mi to ne treba da zaboravimo. Pre jednog veka Srbiju nisu uspeli da slome. Sačuvali smo svoj slobodarski duh, svesni da samo tako možemo da živimo dostojanstveno u svojoj zemlji. Srbija ni danas nema veći interes i važnije misije od očuvanja svoje teško stečene slobode, mira i stabilnosti - naglasila je Gojković.

Izložba je savremeni muzejski projekat koji nastoji da autentičnim materijalima, upečatljivom scenografijom, zvučnim i svetlosnim efektima i upotrebom tehnologija proširene i virtuelne stvarnosti, što potpunije i verodostojnije približi događaje iz poslednjih ratnih godina kada je srpska vojska, nakon velikih stradanja i oporavka u savezničkim zemljama, započela operacije za konačnu pobedu i povratak u otadžbinu.

Tako će posetioci osetiti atmosferu rova, susresti se sa Apisom, imati utisak da pod vodom slušaju stihove Milutina Bojića, pokrenuti niz interaktivnih fotografija koje ožive u virtuelnoj stvarnosti...

U posebnoj galeriji Muzeja su prezentovane dve tematske ekstenzije izložbe: "Đorđe Čarapić Fusek, sekretar Kancelarije kraljevskih ordena - Život i delo" i "Znamenja Prvog svetskog rata iz zbirke Istorijskog muzeja Srbije".

Autori izložbe su dr Dušica Bojić, Nebojša Damnjanović, Tijana Jovanović Češka i dr Andrej Vujnović, autori koncepta i producenti izložbe Marko Savić i Stanislav Staša Tomić, autor interaktivnih instalacija Marko Todorović, a dizajneri izložbe Saša Ivanović i Izabela Martinov Tomović.